NIKOLA ZAKLAN VELIKI PRIJATELJ ŠA FESTA

Od prvog dana je na ŠA stejdžu, ravnopravno sa svim izvođačima. On je Nikola Zaklan, prijatelj koji na sebi svojstven način bilježi trenutke Festivala i svoje radove ostavlja kao svojevrsnu arhivu za sve što se dešavalo.

Kako provodi vrijeme u toku pandemije, o čemu razmišlja, čemu se nada i kako gleda na treći ŠA Fest  reći će nam u intervjuu koji smo ovih dana uradili sa njim.

U moru otkazivanja ili odgađanja raznih kulturnih događaja umjetnici i organizatori kulturnih manifestacija, na sve moguće načine pokušavaju kulturu prenijeti do korisnika. Kako ti gledaš na umjetnost u doba korone?

Život nam se preselio online. Slobodno vreme koje je mnogima nedostajalo sada se provodi uz ekrane, neki će da ga iskoriste da pogledaju predstavu, izložbu, postavku muzeja...a možda i ne. Umetnost je dostupna, kao što je i bila, samo u drugim oblicima. Nadam se da će ova situacija dovesti do buđenja svesti svim ljudima koji do sada nisu posećivali kulturne događaje i da će sad, kad su u prilici da doživljavaju umetnost, početi da je cene ili da joj daju veći značaj.

Kako provodiš ovo (ne)vrijeme, da li je ono za tebe inspiracija ili sputavanje?

Dobra stvar je što sam malo „olakšao“ atelje. Nisam ni bio svestan koliko sam imao materijala do sada ali i tome je došao kraj, sada izmišljam i otkrivam nove tehnike koje ne zahtevaju puno materijala za rad. Od kad stvaram i postojim uvek se nešto dešava tamo, napolju, unutra. Ne bi trebalo uticati na stvaraoca toliko, da me menja da stvaram pod uticajem stanja u kom se nalazimo i da mi bude inspiracija pandemija, i ne ide baš. U kući smo, radimo, kuvamo zajedno, družimo se i pazimo jedno na drugo. Nismo sigurni da li ćemo imati dovoljno vremena da završimo sve što smo smislili dok smo zatvoreni al o tom potom.

Od prvog ŠA Festa ti si tu, na bini ili iza nje, stvaraš i doprinosiš ovom festivalu na sebi svojstven način. O čemu se zapravo radi?

Muzika je uvek bila deo mog života i pre dvadesetak godina sam spojio dve ljubavi crtajući bendove. Kad se počelo pričati o organizaciji festivala u spomen Mikši podrazumevalo mi se da učinim sve što je u mojoj moći da doprinesem stvaranju i postojanju kako festivala tako i sećanja na prijatelja.

Kako izvođači reaguju na tebe dok stvaraš svoje radove? Da li sarađuju?

Sa izvođačima nikad nisam imao problema pošto nisu ni svesni šta se dešava dok ne vide gotova dela. Čak ni organizatori pa ni obezbeđenje pored kojih prođem sa pričom da crtam bendove. Uvek sam im poklanjao crteže na kraju svake svirke i svi su u neverici i s velikim čuđenjem prihvatali radove kao nešto što im se nikad nije desilo do tada. Obično su tu fotografije ali ovo je prvi put da ih je neko crtao za vreme nastupa, tako da su reakcije pozitivne.

ŠA Fest je po mnogo čemu poseban, pa i po tebi i tvojim djelima koja nastaju neposredno na festivalu. Da li ćeš se složiti sa nama da ovakvi radovi imaju posebnu vrijednost i da će oni sa godinama da budu posebna arhivska građa festivala?

Sloboda koju ste mi omogućili da stvaram za vreme festivala dovela je do toga da imam mnogo više elana,  da stvaram u uslovima koji mi odgovaraju. Ideja da svaki muzičar kojeg nacrtam potpiše rad daje još jaču i ličniju vrednost samom delu. Ubeđen sam da će jednom u retrospektivi festivala radovi imati i istorijsku vrednost :).

Da li smatraš da ŠA Fest, iako prvenstveno memorijalni festival posvećen Mikši,  može pomoći u promociji i razvoju umjetnosti i kulture na način da ona bude pokretač nekog novog vremena i modernog društva koji ulaže u kulturne industrije?

On to i jeste. Ljubav koju ulažu organizatori i učesnici festivala pokreće promene. Ta ljubav se oseća, ne može da ostane neprepoznata.

Sa Mikšom si sarađivao, družio se. Šta je to što te najviše veže za njega?

Mikša je bio i još uvek je veliki prijatelj. Malo je ljudi za koje ne možeš da vežeš ni jednu lošu ili negativnu misao, reč, delo. Uvek pozitivan, uvek nasmejan i uvek drag. Biti u njegovom društvu pa makar i u tišini davalo je mnogo više značaja i vrednosti nego bilo šta. Pričati o stvaranju, stvarati, pričati o ljudima, o pogledu, o svemu imalo je smisla i značaja i dan danas kad pomislim na njega prvo što osetim je pozitivna energija i lepota življenja. Mikša nam je svima pokazao kako ne treba da komplikujemo stvari već da živimo i postojimo pozitivno kako prema sebi tako i prema drugima. Iako nije među nama on živi uvek u nama i sa nama.

Da li i ove godine dolaziš u Prijedor i nastavljaš započeto, naravno iskreno se nadamo da ćemo uraditi sve planirano i da ćemo se baš u Prijedoru dobro zabaviti nakon ove nevolje sa pandemijom?

Kao što sam i ja deo festivala tako je i festival deo mene, mislim da ne postoji razlog koji bi me sprečio da ne budem opet tamo.

Nedavno si izlagao u Londonu, to nije prvi put da izlažeš u inostranstvu. Koje su to najveće razlike između zapada i nas kada su u pitanju izložbe, postavke i uopšte ulaganje u kulturu i umjetnost?

U uređenim društvima umetnost ima bitan značaj samim tim je predstava dela na višem nivou. Kod nas je veća borba i teže je ostvariti željeno ali postoji. Treba biti strpljiv i ne odustati...

Tvoja galerija u Banjaluci bila je mjesto gdje su se mogli vidjeti ali i kupiti tvoji radovi, gdje sada možemo uživati u njima?

U vašim stanovima, kućama haha. Trenutno sam u Srbiji i izlažem na više mesta tako da ako naiđete na neko delo izvolite...